Buđenje sa Goricom i Draganom

Na programu: 06:00 - 10:00 Mi puštamo ono što vi volite!
dragan_i_gorica_air.png

Bijelo Dugme

Biografija

dugme.jpeg Grupu Bijelo dugme je osnovao Goran Bregović zvanično 1974. godine. Zanimljivo za ovog muzičara je da je svojevremeno bio izbačen iz niže muzičke škole kao netalentovan. Prva grupa Bregovića je osnovana još kada je bio osnovac. Kada je krenuo u srednju školu, svirao je u grupi Izohipse. Srednju školu je ubrzo napustio. Pre Bijelog dugmeta, Bregović je svirao u Kodeksima. Ova grupa je kratko postojala, a godinu dana je svirala i u Italiji. Uz velike personalne promene, unutrašnje trzavice i često bez angažmana, grupa je opstala do kraja 1970. godine. U ovoj grupi je nastala i prva svadja izmedju Bregovića i Bebeka, oko Bebekove uloge u bendu, posle koje godinu dana nisu razgovarali.

Na predlog Ismeta Arnautalića, 1971. godine osnovana je grupa Jutro, u kojoj su pored Bregovića bili Zoran Redžić, Gordan Matrak i Zlatko Hodnik. Ovih godina Bregović počinje da komponuje muziku. Ismet Arnautalić je napustio bend 1972. godine i uzeo pravo na ime grupe. U grupu tada dolaze bubnjar Goran Ipe Ivandić i klavijaturista Vlado Pravdić. Novo ime grupa dobija po pesmi ,,Kad bi' bio bijelo dugme", po kojoj je Jutro bilo poznato.

Prvi singl su ponudili Diskotonu, ali su odbijeni i pristupaju Jugotonu. U prvoj godini grupa je izdala 3 singla i krajem godine prvi album. Omot tog albuma našao se u jednoj stranoj knjizi medju 500 najboljih omota u istoriji. Veliki koncerti na kojima su učestvovali su pokazali da ova grupa ima veoma široku armiju obožavalaca. Iz tog vremena su se izdvojili nastupi na oproštajnom koncertu Korni grupe, na BOOM festivalu, Skopskom festivalu, rodjendanskoj proslavi emisije ,,Veče uz radio” i drugi.

Početkom 1975. Bregović je dobio nagradu na festivalu Kongres rok majstora u organizaciji Jugotona, kao jedan od četvorice najboljih gitarista Jugoslavije.

Bijelo dugme je već početkom te godine bilo jedna od najpopularnijih grupa u SFRJ. Turneja po Jugoslaviji koja je početkom te godine trajala, potvrdila je to.

Drugi album ,,Šta bi dao da si na mom mjestu” je snimljen u Londonu. Ovaj album je prodavan po ceni većoj od uobičajene, ali je uprkos tome oborio sve rekorde u tiražima. Na drugom albumu bas je svirao Bebek, a i na turnejama koje su usledile, Redžića menja nekoliko muzičara, jer je povredio prst na ruci.

Sredinom sedamdesetih godina, grupa je imala turneju po Makedoniji i Kosovu i Metohiji, a najavljen novogodišnji koncert u beogradskoj Hali sportova je bez razloga otkazan, ali i njihov nastup pred drugom Titom, zbog toga što su organizatori bili šokirani ,,bukom koju je proizvodio bend".

1976. godine članovi odlaze u Ameriku. Prva ideja je bila da sviraju našim iseljenicima, ali se od toga odustalo. Tamo su snimili nekoliko singlova, koji su postigli solidan uspeh.

Iste godine članovi su učestvovali u radnoj akciji ,,Kozara 76”, koja je trebalo da ih očisti od kritika od prozapadne usmerenosti. Ipe i Vlado Pravdić odlaze ubrzo na odsluženje vojnog roka, a menjaju ih Milić Vukašinović i Laza Ristovski, koji je došao iz Smaka.

Treći album je trebao da se zove ,,Hoću, bar jednom da budem blesav”, ali je naziv promenjen u ,,Eto! Baš hoću!”, jer Jugoton nije prihvatao prvi predlog.

Posle toga se Ipe i Redžić vraćaju iz JNA i grupa kreće u novu turneju po Jugoslaviji. Turneja je pokazala pad popularnosti benda. Posećenost koncerata je bila manja, a pojavili su se i unutrašnji sukobi, zbog čega su otkazani mnogi koncerti, medju kojima i oni u Zagrebu i Ljubljani, predvidjeni za snimanje živog albuma.

Veliki povratak je došao leta 1977. godine, kada je grupa održala oproštajni koncert kod Hajdučke česme na Topčideru pred Bregovićev odlazak u vojsku. Iako je organizacija zakazala, uz pomoć prvih ranih obožavalaca montirana je sva prateća oprema i koncert je održan. Koncert je okupio oko 100.000 ljudi, što je bio najveći skup u istoriji domaćih rok koncerata. Snimci sa nastupa nisu bili odgovarajući za živi album, pa su snimci sa koncerta u Sarajevu, koji je usledio, stavljeni na album ,,Koncert kod Hajdučke česme”. Da bi naziv albuma bio opravdan, korišćena je reakcija publike na Topčiderskom koncertu.

Tokom Bregovićevog boravka u JNA, Željko Bebek je leta 1978. godine snimio solo album ,,Skoro da smo isti”. Ipe i Laza snimaju album ,,Stižemo”. Uz prilično puno teških reči opraštaju se od Bijelog dugmeta. Pred samo objavljivanje albuma Ipe je uhapšen zbog posedovanja hašiša. Dobio je 3 godine zatvora, ali na izdržavanje kazne odlazi 1981. godine zbog svog psihofizičkog stanja.

Pre nego što je Bregović odslužio vojni rok, u grupu se vraća Vlada Pravdić i dolazi Djidji Jankelić. Odmah su počeli pripreme za novu ploču u Niškoj banji, ali su Bregovića primetili nadležni u vojsci i dobija zabranu izlazaka iz kasarne. Tek kada Bregović izlazi iz JNA završavaju album ,,Bitanga i princeza”, koji je objavljen marta 1979. Mnogi elementi albuma su modifikovani ili izbačeni na insistiranje Jugotona. Omot, koji je prikazivao žensku nogu koja šutira muškarca izmedju nogu, je promenjen, izbačena je jedna psovka iz pesme ,,Ala je glupo zaboravit’ njen broj” i stih ,,A on je bio kopile i jad” iz pesme ,,Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš” je zamenio ,,A Hrist je bio kopile i jad”. Tiraž je oborio sve prethodne rekorde, a turneja koja je usledila je ponovo pokazala da su najpopularnija rok grupa na ex YU prostorima. List ,,Zdravo” je album proglasio najboljim u 1979. godini. Grupa je 22. septembra iste godine na stadionu JNA organizovala Rock spektakl 79., na kom su se pojavile brojne grupe: Prljavo kazalište, YU grupa, Suncokret, Parni valjak, Generacija 5, Siluete, Piloti, Boomerang i drugi. Posle toga grupa pravi kraću pauzu do snimanja novog albuma.

Na kraju turneje povodom albuma, koja je trajala oko mesec i po dana, u Zagrebu snimaju drugi koncertni album ,,5. april '81.”, nazvan po datumu kada je održan poslednji koncert u okviru turneje.

Tokom 1982. godine grupa je imala nastupe u Austriji i Bugarskoj, a vrlo brzo im se priključio Ipe, koji se vratio iz zatvora. Album ,,Uspavanka za Radmilu M.” koji je usledio, trebalo je da bude oproštajni, jer je Bregović planirao da posle turneje raspusti grupu. Koncert na beogradskom Sajmištu, koji je trebalo da bude poslednji, je okupio ogroman broj ljudi, što je Bregovića nateralo da odustane od svoje prvobitne ideje. Usledila je pauza za grupu, koju Bregović koristi za put oko sveta, a Bebek za snimanje drugog solo albuma. Bebek zvanično napušta grupu 23. aprila 1984. godine. Na njegovo mesto dolazi Mladen Vojičič Tifa. Već tada se razmatrala opcija da dodje Alen Islamović, ali je on odlučio da ostane u Divljim jagodama.

Novi album ,,Bijelo dugme" se pojavljuje iste godine, a na omotu je bila reprodukcija slike Uroša Predića ,,Kosovka devojka”. Tifa je krajem 1985. godine napustio grupu i otišao na odsluženje vojnog roka.

Zamenjuje ga Alen Islamović posle kraha Divljih jagoda u Engleskoj. Album ,,Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” je po običaju odlično prošao u javnosti. Omot je činila kineska slika koja prikazuje moderni revolucionarni ples. Na turneji koja je usledila snimljen je dupli živi album ,,Mramor, kamen i željezo”.

1988. godine objavljen je album ,,Ćiribiribela”. Apsolutno naveći hit je postala pesma ,,Djurdjevdan”, koja je svirana uz pratnju orkestra Fejata Sejdića. Ova pesma je postala hit za sva vremena, a kao neku vrstu neformalne himne uzeli su je i navijači Crvene zvezde. Interesantna je bila i pesma ,,Lijepa naša", koja je kombinovana sa pesmom ,,Tamo daleko".

Koncert u Derventi 15. marta 1989. godine je bio poslednji koncert ove grupe. Naime, Alen Islamović odlazi u Bihać da se leči zbog bolova u bubregu, ne obavestivši nikog. Turneja je prekinuta, a otkazani su i nastupi u Kini i SSSR-u. Bregović nakon toga odlazi u Pariz.

Alen 1990. godine objavljuje solo album ,,Haj, nek se čuje, haj nek se zna”, a Bregović započinje uspešnu karijeru filmskog kompozitora. Sa Zdravkom Čolićem je još ranije osnovao izdavačku kuću Kamarad, koja je odlično radila.

Narednih godina izlaze razne kompilacije Bijelog dugmeta, a snimljene su i serije o Bijelom dugmetu, kao jednoj od najpopularnijih grupa u istoriji domaće muzike.

Bebek i Tifa rade sa svojim bendovima i danas, Alen je nastavio solo karijeru, a Bregović drži uspešne koncerte po celoj Evropi sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane. Ipe Ivandić je izvršio samoubistvo u Beogradu, 13. januara 1994. godine.

Bregović je i danas nosilac prava na ime Bijelo dugme, koje je uz ne baš rad prihvat ostalih članova dobio.

Bijelo dugme održalo je povratničku turneju 2005. godine. a ulaznice 
u Sarajevu (stadion Koševo) i Zagrebu (stadion Maksimir) su rasprodate za nekoliko sati. Koncert na beogradskom hipodromu je privukao više od 180.000 obožavalaca, dok je više od 20.000 njih ostalo van hipodroma.

Slušajte nas